Најтежа ствар

Скоро цела прошла 2006. година је била јако тешка. Све је почело када је тати дијагнозиран рак плућа, и то у поодмаклој фази. Лечење, болнице, зрачења, хемо-терапије… Трудио се и борио до последњег дана. Није хтео да покаже колико му је уствари лоше. Тако да, иако смо сви знали да се неће извући, нисмо очекивали — или нисмо хтело до себи да признамо — да ће се све то тако брзо десити. Током 8 месеци смо гледали како се полако гаси… да би се све завршило у недељу 17. децембра у 18:45. Пошто није било потребе да лежи у болнци јер је сву медицинску негу могао да прима и код куће (тетка, татина сестра је медицинска сестра), последње месеце је провео код куће. И цела породица је била ту тог дана, чак и део фамилије који су свратили да га обиђу. Касније, сахрана и све око тога ми је прошло некако као кроз маглу, да ево и сада, после два месеца, још увек не могу да прихватим да њега више нема.

Tata
Димитрије ЖивојновМита
25.06.1953. — 17.12.2006.

Бескрајно ћеш нам недостајати тата