Први филм браће Коен (Joel Coen и Ethan Coen) који сам одгледао био је Barton Fink на ТВ-у пре више година. И већ ми се свидео њихов рад. Када је изашао Fargo одмах сам морао да га одгледам. Наравно, био сам одушевљен. Тај филм је добио и оскара, ако се добор сећам. Све сам више и више био „навучен“ на приче браће Коен, и жељно сам очекивао сваки нови филм (као и да одледам све старе. После сам гледао The Big Lebowski, O Brother, Where Art Thou?, Miller’s Crossing и The Man Who Wasn’t There.
Занимиљиво је да се у (скоро) сваком њиховом филму појавњују, у већим или мањим, улогама Steve Buscemi, John Goodman, Frances McDormand, John Turturro; уз главног лика кога глуми, рецимо, Billy Bob Thornton, Jeff Bridges, George Clooney или Tom Hanks.
Једина ствар која почиње јако да ме нервира су последња два филма — Intolerable Cruelty и The Ladykillers. Постало је очигледно да им је (браћи Коен) драстично опао квалитет који су поставили низом претходних филмова. Морам напоменути да су фантастичне улоге остварили како Џорџ Клуни, тако и Том Хенкс, респективно, у овим филмовима. Али нису успели да засене пад укупног изгледа филмова. Искрено се надам да следећи пројекти бити бољи (Paris, je t’aime ?)…
