Стигао је и у моје руке наставак једне од (по мени) најбољих игара икада направљених! Ја нисам неки гејмер (engl. gamer), али CoD те једнсотавно тера да играш док ти крв не потече из очију. Наставак је још бољи! Мосам да се контролишем и не играм превише јер ћу је брзо прећи, пошто је, изгледа, мало лакша него оригинал… Или сам ја бољи играч?
Half-Life 2 ми је био интересантан, али ово… Ово је опсесија — јако је заразно убијати швабе у псеудо-реалном окружењу док те „пичи“ адреналин и меткови фијучу око главе (играм са слушалицама) са малим прекидима у виду бомби које падају као киша…
NP: Roger Waters „Amused To Death“ (1992)
